S obzirom da je sednica skupštine Crne Gore zakazana za 03. novembar izgleda da Đukanović ima čvrste garancije o pozivu za članstvo. Moram da priznam da sam skeptičan da će dobiti poziv pogotovo u ovom trenutku. Videćemo da li Oland ima kičmu, ali ako pogazi svoje reči iz marta kada je rekao da do daljnjeg nema širenja NATO-a onda će se pokazati da je neozbiljan predsednik, a da Francuska nema nikakav suverenitet.

Po onome što ovih dana rade državni mediji, pa i po jednoj smušenoj izjavi takozvanog predsjednika Vujanovića, reklo bi se da oni nijesu baš najsigurniji u NATO pozivnicu. I to nije samo zbog Francuske. I samim Amerikancima ne odgovara da Milov provizorijum uvede u NATO. Oni bi to uradili jedino ako im takva odluka garantuje nestabilnost i neku energičniju reakciju Rusije. Ipak, Amerikanci su vidjeli da Rusi neće nešto posebno reagovati na njihovu provokaciju, jer je CG isuviše sitna igračka za veliku igru koja se igra na bliskom istoku. Ključni američki igrač na Balkanu su i dalje Šiptari i Milov manevarski prostor u svakom smislu direktno zavisi od Tačijeve kriminalne družine. Dakle, Milova sudbina je u mnogome u rukama šiptarske mafije i njegov dalji put, kao i put ove nesrećne pseudo države Crne Gore zavisi od onoga što Šiptari izlobiraju kod Amerikanaca. Sve ostalo je u Božijim i ruskim rukama.

Nema potrebe za dilemom da li je Francuska kolonija. Ona to de facto jeste, a u mnogim segmentima državnog uređenja Srbija je slobodnija od Francuske, i pored kolonijalnog uređenja koji je suroviji nego kolonijalno uređenje u Francuskoj.